Због малог броја деце (ђака) школе су по отварању углавном радиле са једним одељењем. У Крепољину је пред сам крај 19. века (1899.) отворено и друго одељење мушке школе. До почетка првог светског рата (1914. године) у Крепољину су практично радила три одељења (два мушке и једано женске деце).
Женска школа у селу Сиге отворена је 1903. године и радила је до 1912. године.
У Близнаку женска школа није отварана.
Све три школе за време Првог светског рата нису радиле.

По завршетку Првог светског рата школе су почеле са нормалним радом, али са већим бројем ђака, и различитих годишта пошто су деца била ратом ометена, односно нису ишла у школу. Организовани су и тзв. ,,Течајни разреди” за старију децу како би се описменила.
Тридесетих година на садађњој територији школе отворене су још три школе и то:

Крупаја 1932. године,
Милановац јануара 1935. године и
Брезница 1936. године.

Школа у Брезници је била амбулантно одељење школе у Крепољину што значи да је учитељ из Крепољина долазио два пута недељно у Брезницу и учио децу.
Све три школе су, у почетку радиле по приватним кућама (у Милановцу у згради општине) док нису изграђене школске зграде. Тако је у Крупаји школска зграда почела да се гради 1934. године, у Милановцу је завршена 1950. , а у Брезници 1957. године.

На заузимање учитеља Недељка Степановића подигнута је нова школска зграда 1929. године (на месту женске школе). Нова школа састојала се од три учионице и свечане сале (12 х 6 м) и четири просторије (две од 20 метара квадратних и две од 10 метара квадратних) које су служиле за смештај учитеља или као канцеларије.

Због недостатка учитеља, после ослобођења нормално је почело да се ради у свим школама на овом подручју тек од 1946. године. До отварања Ниже гимназије 1948. мало је ученика по завршетку четвртог разреда настављало даље школовање. Била су то, углавном, учитељска, а ретко деца трговаца и имућних сељака.

Отварањем Ниже гимназије створени су услови да већи број деце наставидаље школовање. Тако је до 1999. године 85 ученика ове школе стекло факултетско образовање.

УЧИТЕЉИ

,,…И учитељи да уче децу од свег срца

и да размишљају о њима,

да буду према њима милостиви…“

Чл. 48. Душановог Законика

,,Од учитеља нема достојнијег

и часнијег посла међу људима“

Добрица Ћосић

1. Јамандија Поповић, 1900. и 1901.

2. Ранко Ковачевић, 1902 и 1903

3. Ђорђе П. Богојевић, свештеник, 1902

4. Михаило Павловић 1903. и 1904.( управитељ школе)

5. Богољуб А. Поповић, 1904.

6. Петар Чавдаревић, 1905. до 1908. (управитељ школе)

7. Даринка Чавдаревић, 1905. до 1908.

8. Недељко Степановић, 1909 до 1914.

9. Босиљка Илићева, 1909.

10. Софија Михалачка, 1910.

11. Милева Јуришићева, 1911.

12. Ђура Ст. Бошковић, 1912.

13. Драгољуб Петровић, 1913.

14. Велимир Пауновић, свештеник 1913.

15. Зорка Павловићка